Насиље у породици не постоји!
Постоји насиље и постоји породица. Уколико је породица како треба, у њој не
може бити насиља. Уколико има насиља, онда то није породица. Мешају се појмови
брака и породице – а то није исто. У браку може бити насиља – у породици никад!
Породица није регистровани брак
мушкарца и жене, којима ето није било потребно много ''памети'' и ''знања'' да
још и направе децу. Не!!! То још увек није породица. На добром је путу, али
није. Породица је нешто много комплексније иако у суштини веома просто. Пре
свега темеље породице чини оно што људи уносе у брак из домова из којих су дошли:
васпитање, поштовање, пожртвовање, навике, традицију, дух. Породица се гради на
поверењу, љубави, солидарности и патриотизму. На култу мајке. На култу очеве жртве
за одбрану кућног прага. На култу предака. На култу потомака.
Деценијама се систематски руши култ
породице и омаловажава се њен значај, не води се рачуна какав је човек који проси
вашу ћерку већ му се завирује у новчаник, синове васпитавамо да ће их женини силикони
довести до среће - а сада се чудимо што се све распада пред нашим очима и чак
не одвајамо битне терминолошке разлике када хоћемо да укажемо на проблем насиља.
Најважније је направити свадбу, што већу параду кича, пребројати новац, скрцати
га што пре а онда већ при првом проблему настаје хистерија. Не постоји спремност
да се заједно суочавају са недаћама, нису спремни за одрицање, за пожртвовање. У
тој заједници не желе да дају већ само да узимају.
Доносимо бесмислене законе који
отуђују људе, дивимо се протестантској етици која подразумева да се појединац
мора бринути само о себи, појам и значај солидарности више не постоји у нашим навикама
и делима, пропагирамо истополне бракове, педерлук и лезбејство, којима је
главни противник породица – и сада, ајте молим вас, проблем: насиље у породици!
Чујем неке ових дана: криза, нема се пара, ратни ветерани, свуда около оружје -
прдњавина! Чиста прдњавина. Нема људи! Нема породице!
Отац и муж, мајка и жена, деца, браћа и сестре, бабе,
деде, родбина – много је тога што чини породицу. Кумови. Комшије. Пријатељи. Некад
је било овако: дигнеш руку на жену – имаш посла са њеном браћом, стричевима, кумовима,
комшилуком. Данас? Како бранити сестру ако је у истополном и лезбејском браку. Шта,
тући другу жену?! Ово последње није конкретан пример. То је пример апсурдности друштва
које градимо рушећи традиционални породични поредак.
Нема коментара:
Постави коментар