недеља, 27. август 2017.

СРБИН ИЛИ сРБИЈАНАЦ!?




Када су Тенеси Вилијамса питали „да ли је хомосексуалац?“, он је одговорио:
„Па, хајде да то овако кажемо: ја покривам целу обалу“.
Србин и србијанац, хвала Богу, нису на истој обали. Нису чак ни на истој страни реке. Педеру може да се омакне да опали и неку жену, србијанцу не може ни теоретски да се догоди да се осети Србином. Шумадинац: да! Банаћанин: да! Ера: да! Исто како волимо да кажемо да смо Срби из Херцеговине, Метохије, Црне Горе. Србијанац: не! 
     Сорошевски (или, како хоћете) Б92, који од муке изгледа да хоће да мења име, на свом сајту објави ових дана следећу вест:
„УХАПШЕН СРБИН ЗБОГ КРАЂЕ....“
А онда, у наставку текста, рекоше да је известан Ријад К., држављанин Србије украо неке силне новце у Немачкој, али је мученик ухапшен пре него је стигао до Србије.
Није зло дошло у Србију пре две, пет или шест година. Оно долази последње три деценије. Константно, плански, деструктивно. Сви су они исти. Али не желе да српски народ остане исти.
У чему је проблем. Ријад може бити држављанин Србије. Србин: не! Јер је тако рођен, тако је изабрао, на то је имао право. Добрица Ћосић у својим „Пишчевим записима“, вели:
„Поразан је и непатриотски и нехришћански однос Србијанаца према избеглицама. Има, чујем, људи гадова који жедним избеглицама у колони продају воду! На граничним прелазима у Србију сјатиле се изелице и пљачкаши који тргују са очајницима. Највише згражава морал српског грађанства и однос према избеглицама“.
Ријад је, дакле могао бити међу ''србијанцима'' који су дочекивали Србе (хипотетички, иначе је млад за тако нешто), са  ''србима'' и осталима, али није могао бити Србин ни тада, ни сада. Јер да је хтео да буде Србин не би се звао Ријад, него Милорад. И, то је његово право које му нико не сме оспорити.
Када Б92 пише о држављанинима Србије, муслиманске вероисповести из Рашке области, или о Мађарима из Војводине, они никад не кажу да су то Срби, чак ни србијанци, чак ни држављани Србије. Не!!! Увек су то строго Мађари, Бошњаци, Албанци, Роми. Чим неко од њих направи неко срање у иностранству, оде да ратује за ИСИЛ, или треба да се депортује: аутоматски постаје Србин. Никада њихов матерњи језик није српски, и не треба да буде, већ увек мађарски, бошњачки, албански, ромски! Језик је суштина ако ништа друго не знате!
Чарлс Симић у есеју о Васку Попи, који се попут Андрића и Селимовића осећао Србином (и то је већ нек друга прича), каже:
"Пошто је Попа веровао да је песничка имагинација веома чврсто уткана у језик и место одакле потиче, ово није био неочекиван развој. Могу га оптужити да је био културни националиста, али не и политички".
Дакле, ако Ријад говори српским језиком и изјашњава се као Србин, он не мора бити држављанин Србије да би био Србин. Као што није Србин ако се изјашњава као Ром или Бошњак, и матерњи језик му је у складу са тиме, чак и када је држављанин Србије. Србин у Србији, Црној Гори, Републици Српској, у Хрватској - говори српским језиком. Ко те пита за држављанство. А ''србијански језик'' не постоји, макар за сада - као што знате. Отуд је ово што говорим национализам у култури а не у нацији или политици, како рече Симић.
У осврту на књигу Ђуре Бодрожића „Српски идентитет“, написао сам између осталог и ово:
Садашњег главног кривца и непријатеља српског идентитета, ''друго-србијанце'', аутор први пут помиње тек на 290. страни књиге. Треба рећи да је ''друго-србијанство'' директна последица ''србијаншнтине''. Гледајући, на пример, програме хрватских телевизија увек ће се чути: србијанска влада, србијанска репрезентација, србијанска телевизија. Код нас, све је Србија а ништа није српско: Војска Србије, Пошта Србије, Железнице Србије, итд. „А управо то хоће српски непријатељи, као што би данас све српско свели на србијанско“. (стр. 34). Што то не чине Хрвати када су они у питању? Код њих је све ''хрватско''. Нема ништа што би личило да раздвајање ''хрватског'' од Хрватске и Хрвата, на раздвајање Хрвата који не живе у Хрватској од оних других. Код њих нема ничег ''далматинског'', ''херцеговачког'' или ''загорског'' – све је ''хрватско'':  Хрватска војска, Хрватске железнице, Хрватска пошта, итд. Код ''друго-србијанаца'' постоји ''србијанско'' које је мондијалистичко, али и то само ограничено на урбани део популације. Они желе да одвоје српско од србијанског. „Ма колико ми у Србији водимо засебан живот и имамо извесно нарочито обележје, ми ипак остајемо досељени Сјеничани и Херцеговци који су населили опустелу Шумадију“ каже Јован Цвијић у својим ''Одабраним критичким списима''
Ријад по овом питању ништа није крив. Он је само хтео да дрпи паре, а при том има пасош Републике Србије. Не браним, можда се он изјашњава као Србин. Тада се нико не би њега одрицао, не би било овог текста. Али, сви знамо да није тако, то јест, да смо толико обесмислили појам припадности српској нацији да данас може свако да се зајебава са тиме. Иначе, он, Ријад, може бити и позитиван лик. Мислим, красти паре Немцима и није тако лоша ствар. Ови други, што раде ово што раде, што користе сваку могућу шансу да оцрне змељу у којој је добар део њих рођен, они су по мени... Јер, како ми рече један човек на бувљаку док сам се ценкао око неке књиге:
"Па, мајка му стара, ко је овде Циганин: ја или ти?".

Нема коментара:

Постави коментар