Сви су чанци празни!

Пише: Игор Ђурић

... О, ја слободом ништа нисам стекао

Ни назрео дно понора страшна,

Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао

Лепињу од земље и брашна,

Котао супе да сам испио,

Загњурио главу у крило драгане,

Свој гнусни жиг на њу прибио

Па пљувао пред праг и дане...

Растко Петровић, Сви су чанци празни

*

Његош, Андрић и Селимовић (само њих да наведем а има их још) су по сопственом избору хтели да припадну српској књижевности и историји. Такви избори отежавају и загорчавају живот утемељивачима нових нација и још новијих језика.

Како рече Владимир Бакарић 1974. године поводом новог Устава: До сада смо мислили да Црногорци говоре српски, али ето, показује се да говоре црногорски. Комуниста се чудио а ове данашње ништа не може да начуди. Јер какву културну и националну политику воде све српске власти - од 5. октобра па наовамо - испада да бројчано више има Црногораца у Малом Иђошу него Срба у Црној Гори. Тако испада!

И још нешто: не постоји србијанска књижевност већ само српска књижевност! Као што не постоји србијански језик – већ само српски језик. И, у Србији не живе Србијанци већ Срби и остали прави или новоизмишљени народи (respect - за све). 

__________________________________________________________

Уместо да размислимо због чега су национална уметност и култура пале на најниже гране у последњих седамдесет година, и организационо, и по квалитету, и уметнички, и интелектуално, и што институције културе воде неуки политички апаратчици и анационално уметнички јалови мондијалисти, а воде их попут тржних центара те су принуђени да дају попусте и организују распродаје – ми се поносимо што људи у Београду стоје у редовима не би ли купили карте за позориште. Па, мислим, по тој логици, можда би требало да се Краљ Лир „даје“ на Маракани: може да стане сто 'иљада људи, а карте би биле још и јефтиније на толику количину. Поред тога отворила би се нова радна места, у духу реформских захвата, па би један део људи скинут са бироа и био упошљен на продаји семенки и кикирикија док представа траје.

*

1907. године Никола Пашић у својству председника Министарског савета доноси одлуку да се Јовану Дучићу месечно исплаћује 150 динара под погодбом да се врати у Босну и Херцеговину и тамо по инструкцијама ради док себи не створи положај. То се звао „национални рад“ и није увек (скоро никад) бивао плаћан. Дучић је изузетак. Али је касније такав рад уметницима, политичарима и писцима - признаван као радни стаж. Дакле, уколико сте доприносили српској култури и политици, ванинституционално, својим именом, угледом и радом, то се некад признавало при обрачуну радног стажа за пензију.

*

Ако себи одузмемо право на револуцију онда смо прекинули еволуцију. Џаба само издали мајмуне ако после толико времена нисмо постали људи. Издали смо чак и Бога. Јер он је створио неке друге људе: људе побуне. Да није тако, да нас није такве направио, још би смо седели у Рајском врту и буљили у забрањену и недирнуту јабуку. Али, Бог нам је дозволио да је загриземо, да прекршимо закон. Ако се одрекнемо права на борбу то значи да смо испљунули тај огризак, те јабуке. Шта је остало? Ни јабука у устима - ни јабука цела, ни земаљски живот - ни рај, ни казна - ни награда. Чак ни искушење.

*

''О капетане! Мој капетане! Пловидба

страшна прође,

Пребродили смо буре све, добили плен

такође...''

Волт Витмен

*

Логор Сајмиште (или: Јеврејски логор Земун, Judenlager Semlin) налазио се на територији коју је контролисала такозвана НДХ и био је немачки логор. У њему није било нити једног стражара или џелата који је био Србин. Било је само Срба логораша, уз Јевреје. Већина страдалих српских Јевреја ту је погубљена. 

Треба истаћи и следеће: „коначно решење јеврејског питања“ у Србији су спроводили Немци, а, у Хрватској су то спроводили Хрвати. 

Још једна чињеница у сенци обележавања холокауста: од свих европских народа, само Срба није било у СС јединицама које су ратовале на руском фронту, под Стаљинградом или Лењинградом. Чак је и Руса било у тим јединицама, било је Француза, Енглеза, да не говоримо о Ханџар дивизији, Скендербег дивизији и Хрватској легији, било је чак и Јевреја (у финској војсци у садејству са немачком армијом) - једино Срба није било тамо на нацистичкој страни (можда још и Грка). А, нацизам је највеће зло које је задесило човечанство. Ми нисмо били на страни зла.