07.04 2019. године
Да би се овај народ променио на боље (јер га тренутно мењају на горе) а
ова држава уздигла (јер је бацају на колена), тај поменути народ се мора
привести култури и мора се образовати. Тек онда, права елита може да га поведе
а уједно то је и први задатак те елите (уколико успемо да је пронађемо и
оживимо јер елита у Србији не заузима место које јој припада, пошто су је
партијски кадрови и медиокритети потиснули уза зид).
Стратегија глобалних освајача је јасна: народ који хоће покорити треба
свести на скуп идиота, којег после тога морају контролисати спиновањем,
манипулацијама, страхом, задуживањем и (најважније) контролисаним и усмереним
образовањем. Ово последње, образовање, мора се свести на ниво
техничко-технолошке обучености, да би ти полу-идиоти могли да раде и привређују, те доносе велике зараде капиталистима. Хуманистичке науке и уметност, се по тој
стратегији, морају банализовати, естрадизовати, свести на производ који се
продаје, морају бити закићене фразама и општим местима која ће ти идиоти моћи
да препознају. Најважније од свега: појединца треба одучити од навике да размишља
својом главом и да има идеале за које се вреди борити и умрети. У ту сврху
треба уништити породицу, државу, нацију, веру, пол. Све треба свести на
материјално, па и сам смисао живота.
И, прилично се постигло. Деца која стасавају прихватају те обрасце и општа
места и сличе једна другима као јаје јајету. У школи их више не поспешују да
буду паметни, да читају, да размишљају својом главом. Са друге стране, старији
нараштаји се продају и предају, китећи се туђим идејама и флоскулама о ''новим
европским вредностима'', мантрајући о ''новом времену'', не дозвољавају (пре
свега сами себи) да критички приступе ономе што се догађа око њих.
Ето, ту је замка и узалудност посла нас који хоћемо својом памећу и
својим пером да променимо нешто на боље! Шта вреди памет у свету који стварају
глупаци, у систему вредности глупости која не схвата и не разуме ту памет?!
Чему писати, ако онај коме је намењено исто: не зна читати?! Каква висока
књижевност или врхунско новинарство за народ који је углавном функционално
неписмен, почев од властодржаца па до сточара на Пештеру?!
Чему мудрост
када се само глупост исплати?! Њих, глупе, треба тољагом по глави да би те
схватили. Иначе, можеш написати стотине добрих књига и чланака: џабе! Читаће
они којима је све то потпуно јасно и које не треба мењати. Отуд, борба за бољу
Србију мора почети борбом за образовање, културу и уметност. Грађанин се мора
научити да распознаје праве вредности, чак и онда када их у потпуности не
разуме, и да мисли својом главом (пошто данас мисли само својом гузицом) чак и
онда када му се то не исплати.
Дакле, не треба људе око себе убеђивати да је власт лоша, већ их треба
натерати (милом и лепим) да прочитају добру књигу, да послушају мудрог човека,
да виде добар филм, да чују добру песму, да схвате да поред ружења и пљувања
која слушају свакога дана има и лепих речи, лепих дела. Треба их терати да
почну да купују добре књиге, да надокнаде све оно што су прескочили, да мисле о
лепом и добром, да своју децу васпитавају на основама правих вредности, да им
усађују идеје доброг и лепог, етике и естетике, да их науче да цене памет и
слободу, да им завештају идеју борбе – а не да заједно са њима гледају
ријалитије, да их пријављују да учествују на фолк такмичењима, да их учлањују у
владајуће странке због запослења или да озлојеђени псују власт а ништа не
предузимају да ствари промене.
Школа данас, а то је план и циљ, не образује децу, морамо то учинити ми:
својим примером. Као што то чине наши спортисти. Свако да ради свој посао
најбоље што може, без обзира на препреке и немогућу мисију. Најважније је:
разбити заблуду младих нараштаја ''о добром и паметном западу благостања'' и
нама који ништа не ваљамо, ништа не знамо и због тога смо кажњени лошим
животом. Ништа тамо не ваља и ми данас у Србији још увек боље живимо од њих.
Макар ми који мислимо својом главом. Јер борба, чак и у немаштини, зна да буде
тако инспиративна.
Нема коментара:
Постави коментар